Најчешћа питања

Шта је инфлуенца?

Инфлуенца- грип је акутно вирусно обољење респираторног тракта (горњих и или доњих респираторних путева), проузроковано инфлуенца вирусом обично А или Б типа. Симптоми се јављају након 18-72 часа од инфекције. Обољевање прати  јако повишена темература, главобоља, болови у грлу, мишићима, зглобовима и кашаљ. Кашаљ је често тежак и продужен, а остале манифестације болести се саме повлаче и до оздрављења долази после 2-7 дана.

Код већине људи пролази без компликација, до којих долази код старијих особа са хроничним болестима и смањеном отпорношћу организма. Најчешће комликације су бронхитис или секундарна бактеријска пнеумонија. Грип зато представља ризично обољења за стара лица и хроничне болеснике.

Инфлуенца - грип представља много озбиљније обољење од обичне прехладе, коју прате само кијавица, водњикаве очи и иритација грла и ови симптоми су само од стране горњих респираторних путева и обично без повишене телесне температуре и болова у мишићима.

Пацијент оболео од грипа је инфективан 3-5 дана од појаве симптома а код деце је и до 7 дана. Једина превенција обољевања од грипа је правовремено  давање вакцине. Након добијања вакцине заштитни имунитет се ствара у року од 3 недеље.

Како се лечи?

Као и код многих вирусних обољења лечење треба почети што пре. Терапија је симптоматска, парацетамол за снижење телесне температуре, болова у мишићима и главобоље. Стари и хронични пацијенти, сва лица са смањеном отпорношћу организма и случају продужених симптома захтевају надзор изабраног лекара.

Скрининг представља препознавање до тада неоткривене болести, коришћењем скрининг теста у привидно здравој, тј. асимптоматској циљној популацији. Најчешће малигне болести у Србији су: рак плућа, дојке, дебелог црева, грлића материце и простате.

Код великог броја малигних тумора резултати лечења у великој мери зависе од узнапредовалости болести у тренутку постављања дијагнозе. Уколико се болест раније открије, утолико су резултати лечења бољи.

Поред малигних, болести које најчешће угрожавају здравље становника Србије су: депресија,дијабетес, као и кардиоваскуларне болести.

Нездрав начин живота довео је до тога да Србија буде на трећем месту у Европи по смртности и броју оболелих од срчаних обољења, а број оболелих од депресије је у порасту и очекује се да она буде 2020. године међу најчешћим болестима.